Gljive i drugi stanovnici tla ( EM-Tehnologija) U prirodi, ako jedno biće ugine, njegovo mesto popuni drugo. Ako se u zemlji uništavaju korisne bakterije, njihovo mesto zauzimaju nekorisni ili štetni mikroorganizmi.Gljive se ne smeju nazvati štetnim. One su jednostavno – drugačije. Njih ima vrlo mnogo, raznih vrsta.…
Povećajte prinos krompira EM-Tehnologijom Za dobar rod krompira seme ima važnost od 40% a ostalih 60% je naše znanje. Najkvalitetnije seme je takozvana super, super elita, takav krompir ne oboleva i neće ga štetočine, pa ni zlatica.Da li takvo seme može da se kupi…
Kamenojedi ( Silikatne bakterije ) u službi biljaka Ovi mikroorganizmi se tako nazivaju zbog toga što u bukvalnom smislu reči „jedu“ kamenje. Pošto već znate da mikroorganizmi nemaju usta i druge organe za hranjenje, već „jedu“ zahvaljujući tome što prvo izlučuju fermente, koji im pripremaju za ishranu kamenje,…
Pre dve godine odlučio sam postati pčelar i počeo sam sa četiri košnice. Sa EM - efektivnim mikroorganizmima prvi sam se put sreo 2008. na jednom seminaru kompanije EAA Hellas na poljoprivrednom imanju 1 biouzgajivača u blizini mesta Chania gde inače živim (na Kritu). Tada sam se mogao izbliza uveriti u impresivne uspehe njegovog biouzgoja u staklenicima. U proleće 2010. i ja sam započeo sa EM-metodom i do sada, u proleće 2012., nisam koristio ništa osim EM.

EM – tehnologija u pčelarstvu

                 Ukrajinski Naučno-Istraživački Informacioni Centar „ EMTEH“

                              EM – tehnologija u pčelarstvu

                                       Donjeck – 2008 g.

                   

Sadržaj:

I.Uvodna reč

II.Uvod

III.Preparat „ Bajkal EM1“ u pčelarstvu. Preliminarni rezultati

IV.Efikasni mikroorganizmi štite pčele od grinje Varroa Milbe

V.Uticaj EM-preparata na kvalitet i količinu meda

VI.Iskustva u primeni EM preparata u pčelarstvu

VII.Biodinamika i pčele

VIII.Koncentracije u primeni EM-preparata „ Bajkal EM1“ u pčelarstvu

IX.Med – eliksir zdravlja

X.Medeno – kurunga masaža

XI.Medeni EM – napici

XII.“SOS“ – pčele u nevolji

XIII.Pčelinji proizvodi – hrana, zdravlje, lepota

XIV.Zanimljivosti o pčelama i medu

XV.Zaključak

     Spisak korišćene literature

     Rečnik termina i skraćenica

PELARSTVO EM Tehnologija

I.Uvodna reč

Sadašnji XXI vek je obeležen širokom primenom mikrobioloških tehnologija. Samo što, za razliku od farmacije i genetski modifikovanih organizama, EM tehnologija                     ( tehnologija Efektivnih Mikroorganizama) omogućava da se zdravlje ne samo očuva , već da se obnovi i ojača.

EM-tehnologija nas približava prirodi, od koje smo se, na žalost, udaljili.

A šta može biti bliže prirodi od nje same? Nerazdvojni deo prirode su i insekti, a među njima vodeće mesto je izdvojeno za pčele. Baš o pčelama će biti reč u ovoj brošuri. Saznaćete o primeni EM-preparata u pčelarstvu, upoznaćete se sa biodinamikom,moći ćete da naučite recepte za pripremu EM-napitaka, da na sebi isprobate isceliteljsku snagu medno-kurunga masaže i na kraju, da svoju hemijsku apoteku zamenite prirodnom, medenom.

Želim Vam dobro zdravlje i dugovečnost.

Izražavam iskrenu zahvalnost Aleksandru Andrejeviču Turčenko, za materijal njegove knjige „ Vaša košnica“, redakciji časopisa „ Nada planete“ i to Sergeju Nikolajeviču Pakulovu i Nataliji Grigorjevnoj Gromovoj, Pjotru Ajušejeviču Šablinu, generalnom direktoru „ EM-CENTRA“ Ulan-Ude, Vasiliju Aleksejeviču Solomke          ( Deda Vasilj ), počasnom pčelaru Ukrajine, za pomoć u realizaciji ove brošure.

                            Sergej Ivanovič Zagorujko,direktor regionalne filijale

                            NPO“ARGO EM1“ za Ukrajinu, generalni direktor UNIIC „EM TEH“

 PELARSTVO EM Tehnologija 4

II.Uvod

Pčelari iz Nemačke su prvi počeli da primenjuju EM-tehnologiju u lečenju i profilaksi kod pčela. Utvrdili su da primena EM-preparata sprečava pojavu takvih bolesti pčela kao što su:nozemoza,američka kuga ( trulež) kao i kameno leglo.Nemački stručnjaci su se takođe uspešno borili sa grinjom Varroa uz pomoć specijalno pripremljenih tabletica, koje su se sastojale od EM-keramičkog praška i oksalne kiseline . Košnice su se dimile isparenjima nakon zagrevanja tabletica.

Nemački pčelari su upotrebljavali EM-preparat kao profilaktičko sredstvo za jačanje zdravlja pčela.U tu svrhu su u sirup za pčele dodavali tečni preparat. Utvrđeno je da takva profilaksa povoljno deluje na pčelinje matice.One su ranije i u većoj količini počele da polažu jajašca. Na taj način je povećan i broj porodica pčela radilica.

U Ukrajini su  prva ozbiljna istraživanja o primeni EM-tehnologije u pčelarstvu počela krajem 2004 godine i početkom 2005 godine.Naučnim eksperimentima su počeli da se bave stručnjaci Harkovske državne zooveterinarske akademije.EM-preparat su primenjivali protiv grinje Varroa, američke i evropske truleži, nozematoze, kao i u svrhu stimulacije pčelinje matice na povećano polaganja jajašca i povećanje proizvodnje meda.

Istraživači su rastvorom EM-preparata prskali košnice, a sem toga su kod jesenjeg i prolećnog prihranjivanja pčela šećernim sirupom dodavali i EM-preparat. Dodavali su EM-preparat i u piće za pčele. U borbi protiv grinje Varroa tretirali su košnice EM-preparatom u kombinaciji sa preparatom „Taktik“.

Posle prezimljavanja, prolećna revizija je pokazala sledeće rezultate:

  • U košnicama koje su s jeseni tretirane EM-preparatom u proseku je pomor pčela bio za 33,4% manji nego u kontrolnim košnicama.

  • Košnice koje su s jeseni bile tretirane EM-preparatom u kombinaciji sa preparatom „Taktik“ bile su zahvaćene grinjom Varroa 5-7%, dok je taj procenat kod košnica koje nisu bile tretirane bio 28-32%.

  • Oboljevanje od nozematoze i truleži nije zabeleženo u toku trajanja eksperimenta.

  • Kod opitnih košnica zabeležen je raniji i intenzivniji let pčela, što je pokazalo pozitivan efekat na intezitet prikupljanja meda i njegovu količinu. Primećeno je i povećanje prirasta u košnicama tretiranim EM-preparatom, u proseku 0,5 po ramu u košnici . Ramovi sa pčelama su bili čisti ( bez tragova dijareje  )dok su ramovi kod kontrolnih košnica bili uprljani pčelinjom dijarejom.

  • Opšte stanje zajednice gde je primenjen EM-preparat, bilo je primetno bolje nego kod kontrolnih košnica.

  • Prolećno prihranjivanje šećernim sirupom sa dodatkom EM-preparata, stimulisalo je maticu na polaganje jajašaca. Količina jajašaca je u poređenju sa kontrolnom grupom, povećana, u proseku, na tri rama po košnici.

Istraživanja u vezi primene EM-tehnologije u pčelarstvu će se produžiti. Biće, konkretno, ispitan uticaj EM-preparata na intenzitet prikupljanja meda, kao i na količinu i kvalitet meda, voska i drugih proizvoda pčelarstva.

 
PELARSTVO EM Tehnologija 1

III. Preparat „Bajkal EM1“ u pčelarstvu. Preliminarni rezultati

Medonosne pčele, drevni stanovnici naše planete, su još od drevnih vremena privlačile pažnju ljudi svojim osnovnim proizvodom – medom i voskom.

Pčelinji med je dragocen prehrambeni proizvod, koji poseduje lekovito-dijetetske karakteristike.

Drugi po značaju pčelinji proizvod je vosak. Osim tih tradicionalnih proizvoda, pčele daju biološki aktivne materije – matični mleč, propolis i pčelinji otrov, koji su našli široku primenu u medicinskoj preksi. U biološki aktivne materije možemo ubrojati i cvetni polen koju pčele skupljaju.

Da bi se dobili pčelinji proizvodi visokog kvaliteta, potrebno je stalno poboljšavati opšte stanje pčelinje zajednice.Treba podvući da su pčele veoma osetljive na zagađenje okoline.

Zato, njihovu zaštitu od mnogobrojnih neprijatelja ( parazita, nametnika) i bolesti, treba vršiti, po mogućnosti, biološkim preparattima prirodnog porekla, koji ne izazivaju negativan uticaj na same pčele i kvalitet pčelinjih proizvoda. Jedno od takvih sredstava je biopreparat „Bajkal EM1“.

Proveru efikasnosti tog preparata na medonosnim pčelama su vršili na katedri za primenjenu biologiju Harkovske državne zooveterinarske akademije 2004 – 2005 godine.

Preparat su primenili protiv američke truleži ( Bacilus larvae), evropske truleži                     ( Bacilus plufon), nozematoze (Nozema apis), kao i za stimulaciju pčelinje matice na povećanje broja izlegnutih jajašaca i povećanja prinosa meda kod pčela.


Šematski prikaz istraživanja:

Jesenje prskanje pčela preparatom „Bajkal EM1“ – 2ml/l vode, 20-25ml/ na ulicu;

Prihranjivanje pčela šećernim sirupom sa dodatkom EM-preparata – 20ml preparata na 10 l sirupa. Šećerni sirup je pripremljen u razmeri 2 dela šečera na 1 deo vode;

Posle prihranjivanja obavljen je tretman 12% koncentratom emulzije preparata „Taktik“ protiv grinje Varroa.


Prolećna revizija pčela:

U košnicama koje su s jeseni bile tretirane EM-preparatom, količina pomora među pčelama je ,u proseku, iznosila 1145 jedinica po košnici, dok je kod kontrolnih  košnica (koje nisu tretirane EM-preparatom), pomor bio 1720 jedinica po košnici, što je za 33,4 % više.

Zahvaćenost pčela grinjom Varroa je kod košnica tretiranih s jeseni EM-preparatom bila 5-7% dok je kod ne tretiranih košnica bila 28-32%.

Posle tretmana EM-preparatom, primećen je raniji i intenzivniji let pčela, što je izvršilo pozitivan uticaj na intenzitet prikupljanja meda i, shodno tome, na njegovu količinu.

Priplod u košnicama koje su tretirane preparatom „Bajkal EM1“, povećan je , u proseku, na 0,5 ramova po košnici.

U tim košnicama koje su tretirane EM-preparatom,ramovi s pčelama su bili čisti ( bez tragova dijareje).

Prolećno prihranjivanje šećernim sirupom sa dodatkom EM-preparata u razmeri 10ml na 1 l sirupa, stimuliše maticu na polaganje jajašca ( u poređenju sa netretiranim zajednicama količina jajašaca je povećana, u proseku,  na tri rama po košnici).

Dodavanje preparata „Bajkal EM1“ u vodu ( 20g /10 l vode) za piće, stimuliše opšte stanje pčela kao i intenzitet prikupljanja meda.

Opšte stanje pčelinje zajednice u tretiranim košnicama primetno je bolje u odnosu na kontrolne košnice.

Na taj način, preliminarni rezultati ispitivanja pružaju osnov za tvrdnju o pozitivnom uticaju preparata „Bajkal EM1“ na pčele i mogućnost da se preparat koristi za zaštitu pčela od štetočina.   

PELARSTVO EM Tehnologija 2

IV.Efikasni mikroorganizmi štite pčele od grinja Varroa Milbe

Vest, da grinje Varroa Milbe, poreklom iz Azije, predstavljaju veliku pretnju za domaće pčele, veoma je zabrinula mnoge čitaoce nemačkog časopisa „ EM Journal“. Pčelari godinama pokušavaju da reše taj problem, ali  uzalud.

Grinja Varroa Milbe je parazit, koji, dospevši u pčelinju košnicu,nanosi veliku štetu pčelama, naročito priplodu. Grinja isisava iz pčela hemolimfu i na taj način ih slabi.

Kada je zima jaka,približno polovina pčela u Nemačkoj strada od tih grinja.U stručnim časopisima je vođena rasprava da li posle toga treba spasavati pčelinje zajednice. Istovremeno se javio suštinski problem kako će se onda oprašivati biljne kulture, konkretno, stabla voćaka? Čini se da je situacija prilično komplikovana.

EM-tehnologija se u Nemačkoj primenjuje već više od dvadeset godina.Ranije su se u borbi sa grinjama koristili razni farmaceutski preparati.To je dovodilo do zaostajanja pčela u razvoju i njihovom privikavanju na razne biološki aktivne materije.

Neki pčelari, konkretno, oni koji su u svojoj praksi primenjivali ekološki čiste preparate, pokušali su protiv grinja da se bore pomoću raspršivanja po košnici organskih kiselina, kao što su mravlja ili oksalna kiselina. Oksalna kiselina u obliku pare se širi kroz košnicu i, taložeći se, pali grinjama nožice i rilice. Zbog toga one nemogu više da se drže za pčele, da im sisaju limfu i ugibaju. Na same pčele i njihovo potomstvo, taj metod lečenja nije imao negativne posledice.

Većina pčelara primenjuje u praksi taj metod, pošto na taj način nije potrebno koristiti „ hemiju“.

Od EM-keramičkog praha i oksalne kiseline presovanjem se dobijaju male tablete, koje se s malim grejačem (isparivačem) stavljaju unutar košnice kroz leta i pri zagrevanju tablete, košnica se kadi.Keramika omogućava da se oksalna kiselina raspršuje ravnomerno u vidu sitnih kapljica. Praktično pčelama takvo lečenje ne škodi i obavljaju nesmetano svoje aktivnosti.

Neki pčelari čak smatraju da takva terapija povećava broj novorođenih pčela. Mlade pčele  ojačaju do zime i uspešno  prebrode dugi period hladnoće. Mlade pčele koje su porasle i ojačale, rano prikupljaju veliku količinu polena – dobre hrane za mlade pčele, a to dalje utiče na maticu da rano počne da leže jajašca. Na taj način, uvećava se društvo radilica, koje mogu da skupe veliku količinu meda.

Podvlačimo da je taj metod lečenja široko prihvaćen u Austriji i da je u skladu sa zakonom o lekarskim sredstvima, dozvoljen kao sredstvo borbe protiv grinja u pčelarstvu, a u jesen 2002 godine  Federalno ministarstvo je izdalo svoju dozvolu.

Jedna od varijanti te metode dozvoljava da se kađenje košnice obavlja spolja. Aerosol se raspršuje u košnicu kroz otvore prečnika 10-12mm, probijene kroz spoljni zid košnice. To pomalo uznemirava pčele ali se na taj način lako tretiraju i teško dostupni delovi košnice.

EM-tehnologija se, takođe, može primenjivati i kao profilaktičko sredstvo za jačanje zdravlja pčela. U tu svrhu im se kao piće daje 20 ml EM-preparata, rastvorenog u 10 litara vode. Tu mešavinu pčele rado koriste, čak radije nego vodu iz potoka ili jezera. Dodatno se EM-preparat dodaje i u hranu od šećera i vode.

Na osnovu zapažanja nemačkih pčelara, primena EM-preparata sprečava takve bolesti pčela kao što su nozemoza, američka trulež kao i kameno leglo. Oni su već konstatovali da stalna upotreba EM-preparata, uglavnom, sprečava mnogobrojne bolesti pčela.

Osim toga, u Nemačkoj postoji  grupa pčelara koja već ima bogato iskustvo u tretiranju ne samo samih košnica već i okolne teritorije, rastvorom EM-preparata u vodi ( koncentracija 1:200). Oni uspešno koriste EM-preparat u profilaktičke svrhe da bi pojačali  otpornost insekata na bolest.

PELARSTVO EM Tehnologija 3

V.Uticaj EM-preparata na kvalitet i količinu meda

 

2005 godine, u Harkovskoj državnoj zooveterinarskoj  akademiji, su bila produžena ispitivanja o efikasnosti primene preparata „Bajkal EM1“ u pčelarstvu. Na toj etapi, koja se sprovodila u Harkovskoj i Luganskoj oblasti, ispitivana je mogućnost intenziviranja  polaganja jajašaca od strane matica, poboljšanje opšteg stanja pčelinjeg društva, povećanje količine i kvaliteta meda i optimizacija procesa njegove kristalizacije.

U tom cilju su, na osnove metode koju smo razradili, dodavali pčelama u jesenju prihranu, EM-preparat u razmeri 20ml na 10l sirupa; u prolećnu prihranu – 10ml na 1l sirupa (potrošnja je 500ml sirupa za noć po košnici). U košnice koje su služile kao kontrolna grupa, preparat „Bajkal EM1“  nije dodavan. Ukupno je u eksperimentu bilo 20 višespratnih košnica – 10 kontrolnih  i isto toliko eksperimentalnih.

Preliminarni rezultati su pokazali sledeće. Pri prolećnoj reviziji se pokazalo da se u eksperimentalnim pčelinjim društvima  priplod povećao u proseku za 25%.

U kontrolnim košnicama , gde su pčele hranjene samo šećernim sirupom, razvoj pčela je bio slabiji, neka pčelinja društva su čak u potpunosti prestajala da uzimaju sirup pa je on prokisao.Osim toga , s proleća je kod eksperimentalnih košnica primećen raniji izlazak pčela u jutarnjim časovima, što je takođe doprinosilo povećanju količine meda i polena.

U letnjem periodu je preparat „Bajkal EM1“ uticao na maticu kao stimulans za polaganje jajašca pre  glavne paše ( od juna do 15.avgusta); u eksperimentalnim košnicama  je broj pčela dostizao do 60-80 hiljada ( u nekima ,čak i do 100 hiljada).

To je rezultovalo većom količinom prikupljenog meda, kao i povećanjem broja pčelinjih paketa.U kontrolnim košnicama se istovremeno nalazilo 40-50 hiljada pčela (maksimalno do 60 hiljada). Pčele koje su dobijale preparat „Bajkal EM1“, aktivno su se razvijale, primećena je povećana otpornost na infektivne bolesti.

Tokom eksperimenta , med je dobijan od bagrema, livadskog cveća,kokotca, bostana a odgovarajući opitni i kontrolni uzorci su se razlikovali po svojim organoleptičkim pokazateljima i karakteristikama.

U proseku je količina meda  bila 65kg po jednom pčelinjem društvu kod eksperimentalnih košnica i 44,7kg kod kontrolnih. Na taj način, proizvodnja meda je povećana za 45%.

Bila je urađena i komparativna analiza meda dobijenog iz eksperimentalnih košnica i meda iz onih kontrolnih, po vitaminskom sastavu, vlažnosti i osnovnim fermentima,biološkim katalizatorima.

U medu su prisutni mnogobrojni različiti fermenti, koji nastaju u pljuvačnim žlezdama radilica i prenose se u nektar. Fermenti diriguju i regulišu metabolizam u organizmu. Oni igraju važnu ulogu i u procesu transformacije nektara u med. Mali sadržaj ili odsustvo fermenata je pokazatelj falsifikovanog, prevrelog ili nepravilno čuvanog meda. Osnovni fermenti koje med sadrži su : glikooksidaza, invertaza i dijastaza.

Glikooksidaza  omogućava razlaganje glikoze uz formiranje vodonik peroksida i glukonske kiseline kao sporednog produkta. Vodonik peroksid se , pošto je nestabilno jedinjenje, ubrzo razlaže, ali u prvim danima prerade nektara u med, pouzdano štiti proizvod od većine bakterija, plesni, gljivica i drugih mikroba.

Kao što se vidi iz tabele br.1, EM-preparat je pokazao pozitivan uticaj na povećanje sadržaja vitamina C.B1,B12,PP u medu. Primetno je , takođe, porasla i količina glikooksidaze i povećan je dijastazni broj, što je jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta meda.  

 

Tabela 1. Komparativne karakteristike meda po sastavu

Vitamini

Kontrolna grupa (mkg/g)

Eksperim.grupa (mkg/g)

C

30-50

120-260

B1

2,1-9,1

3,0-10,2

B2

40-145

30,1-151

B6

227-430

450,2-455

PP

57-80

1,57-54,0

Dijastazni broj

5,4-7,0

7,0-18,9

Vlažnost

18-20%

15,7-20%

Glikooksidaza,mg (H202)

0,033-0,0491 mg

0,061-0,162 mg

 

Preparat „Bajkal EM1“  je pokazao i uticaj na kvalitet meda koji se ostavlja kao hrana pčelama u zimski period.Med, koji je prikupljen u kasno leto i ranu jesen je ,po pravilu, niskog kavaliteta, brzo se formiraju kristali šećera i zato pčele ne mogu da ga koriste pa celo pčelinje društvo ugiba.

Da bi sprečili tu pojavu, mi smo izvrcali med, nakon toga ga razredili vodom ( 30%). U dobijeni sirup smo dodali EM-preparat u razmeri 25ml na 10l. Tim sirupom smo hranili pčele.

Kompleks bakterija, koji postoji u preparatu je sprečio kristalizaciju meda, što je imalo pozitivan uticaj na prezimljavanje pčela i omogućilo povećan priplod u zimsko-prolećnom periodu.

Treba podvući i to da je med, dobijen iz košnica koje su bile tretirane EM-preparatom, uništavao patogenu mikrofloru, smanjujući oboljevanje kod pčela.

U eksperimentalnim košnicama, praktično nije bilo nikakvih oboljevanja pčela u sezoni. Istovremeno, u kontrolnim košnicama su primećene i grinje i trulež.

Na kraju, možemo kazati sledeće o rezultatima eksperimenta:

  • Dodavanje preparata „Bajkal EM1“ u jesenju i prolećnu prihranu za pčele povećava količinu priploda za oko 25%.

  • Zapažena je otpornost pčela na infektivne bolesti i raniji let pčela na pašu.

  • Povećana je količina i poboljšan kvalitet meda.

  • Jesenja prihrana pčela sirupom, koji je pripremljen od meda niskog kvaliteta uz dodatak preparata „Bajkal EM1“ sprečava kristalizaciju meda, što pozitivno utiče na prezimljavanje pčela.

Kratka napomena:

Dijastazni broj – pokazatelj koji karakteriše aktivnost fermenta djiastaze, katalizatora razlaganja skroba, i jednak je količini mililitara 1% -nog rastvora skroba koji dijastaza iz jednog grama meda razloži za jedan sat.Merna jedinica je Gote.

Vlažnost meda- procentualni sadržaj vode u medu, jedan od glavnih pokazatelja kvaliteta meda.



VI. Iskustvo u primeni EM u pčelarstvu

U sekretarijat Švajcarskog udruženja EM stalno stižu pitanja u vezi primene EM-preparata u  radu sa pčelama.Pošto je takvih informacija malo, 2004 godine je u EM Journal-u objavljen članak namenjen pčelarima.Na članak su  reagovale   24 organizacije iz Švajcarske, kao i iz drugih zemalja.Krajem maja 2005 godine je u Cirihu održan prvi susret pčelara, na kojem je formirana  osnivačka grupa: 5 pčelara – jedna žena i četvorica muškaraca. Oni se sastaju dva puta godišnje.

Na svojim sastancima pčelari raspravljaju o receptima za različite odvarke, prihrani šećernim sirupom, mogućnostima primene oksalne kiseline, problemima vezanim za oboljevanje pčela od varoatozne grinje, američke i evropske truleži, razmenjuju iskustva iz prakse rada sa pčelama. To je veoma važno pošto u Švajcarskoj  nema dovoljno informacija o primeni EM-tehnologije u pčelarstvu. Rezultat toga su bili predlozi od kojih su neki već isprobani u praksi.

Ipak ne treba preuraniti sa konačnim zaključkom. Sasvim je jasno da je neophodno da veći broj pčelara u različitim uslovima, treba da koriste u praksi i to na duži period  EM-preparat ( faktički – da eksperimentišu). Evo nekih preporuka.

1.Bojiti košnice spolja u dva sloja. Na 0,5l boje potrebno je dodati 4-5 supene kašike keramičkog praška, razmućenog  EM-preparatom. Količina praška zavisi od konzinstencije dobijene smeše. Najbolja se pokazala „ BIOSANA BOITENFARBE „. Umesto boje ,može se koristiti laneno ulje pomešano sa pigmentom i keramičkim praškom.

2.U odvarak je potrebno dodavati EM-keramičke rolnice da bi voda poprimila neophodne karakteristike.

3.Na jedan litar šećernog sirupa potrebno je dodati 10-30ml preparata EM1 ili EM-A.

4.Pri lagerovanju se šećerni sirup često kvari ili ga jedu drugi insekti, zato je poželjno taj rastvor čuvati u čvrsto zatvorenoj plastičnoj kutiji,u kojoj će rastvor biti izolovan od spoljašnje sredine i gde može da se sačuva na duže vreme. To je naročito zgodno kada je potrebno  često uzimati po malo sirupa.

5.Potrebno je raspršivati vodeni rastvor EM u koncentraciji 1:4.Dozvoljeno je povećanje koncentracije rastvora na 1:3 i 1:2, pošto su dobijeni pozitivni rezultati pri povećanju doze.
Pri primeni rastvora EM-preparata u blizini košnica se oseća jak prijatan miris. Pčelari gaje nadu da će se ; zahvaljujući primeni EM, kod pčela pojaviti otpornost na američku i evropsku trulež.

6.Treba koristiti oksalnu kiselinu u obliku tabletica austrijske proizvodnje ( „ Kur drogeri „) protiv Varoatozne grinje, raspršujuči je u obliku veoma finog aerosola. Pčele ih dobro podnose, što je zabeleženo u  EM Journal-u.

Žestoke se rasprave vode povodom toga kako treba hraniti pčele zimi. Da li će beli šećer negativno uticati na zdravlje pčela?

Zamislite da imate zalihe zdrave hrane za celu zimu. A zatim je zamenite sa nekoliko vreća belog šećera. Šta mislite, kako ćete se osećati kroz šest meseci? Možete i da ne odgovorite. Što ima više vitamina u porciji, mi smo zdraviji. Ta tvrdnja  važi i za pčele.

Naravno, najoptimalnije rešenje bi bilo da se pčelama za ishranu ostavi deo meda – da li će obogaćeni šećer ( od šećerne trske sa dodatim mineralima) biti dostojna zamena? Med je prirodan i ima više mineralnih materija. Ako se period hladnoće produži, neadekvatna ishrana može dovesti do problema sa želucem kod pčela.

U tom slučaju, potrebno je takođe obaviti eksperimentalnu proveru. U prvom eksperimentu, pripremljen je kompleks EM-soli, EM-keramike, EM1 i EM-X, koji je primenjivan za tretman medonosnih biljaka ,koje su pčele oprašivale. Rezultat je pokazao poboljšanje stanja u kojem se nalazi korenski sistem tretiranih biljaka.

Utvrđeno je da pčele koje skupljaju nektar sa takvih biljaka imaju jači imunitet.

Aktivisti-pčelari vrše razne eksperimente sa EM-preparatima zato što to sami žele. Ubeđeni su da Efikasni mikroorganizmi mogu da pruže suštinsku pomoć pčelama i pozivaju i ostale pčelare da im se pridruže.

Matijas Heglin proba da pčele hrani sledećom smešom:na 25l šećernog sirupa dodaje  jednu  supenu kašiku EM-X, kao i nekoliko prstohvata EM-soli. On predlaže i drugim pčelarima da isprobaju tu mešavinu na svojim košnicama.

Norbert Holckneht je predstavio „ čajnu mešavinu“ za šećerni sirup: vermut od kamilice ( cvet ), maslačka ( cvet), nane sa okruglim listovima ( listovi), koprive (listovi) , timijana i hrastove kore. On još predlaže da se ova mešavina obogati EM-fermentima ( da se u njemu razmnoži EM-preparat).

Efikasni mikroorganizmi ne jačaju samo pčelinji imunitet. Oni pomažu i biljkama da se izbore sa nepovoljnim ekološkim okruženjem. Potrebno je ,ne samo da se borimo sa bolestima, već i za poboljšanje stanja okoline. Bolesti su samo signal da u nečemu grešimo.

Kao što vidimo, pčelari isprobavaju mnogobrojne varijante primene Em-preparata. Da  bi privukli pažnju ostalih pčelara, grupa je odlučila da realizuje dugoročni eksperimentalni projekat.

Pčelarima ,koji učestvuju u projektu, je potrebno 5 rojeva podjednake mase košnica i 5 ravnopravnih kraljica iz istog legla ( sestre ). Moguće ih je, ako je potrebno, nabaviti kod Matijasa Heglina. Optimalno bi bilo da se eksperiment počne sa rojevima i kraljicama, da bi početni uslovi kod svih bili maksimalno  identični.

Što više pčelara  prihvati učešće u projektu, to će i diskusije biti življe  a  zaključci , do kojih će se doći ,po završetku  projekta, će biti precizniji. Oni koji žele da prihvate učešće u projektu, mogu da se obrate koordinatoru  Gabrijeli  Hefler, Milakerveg 9, Štiuslingen, 062 298 2145, gaby.hoefler@ gmx.net.

Švajcarsko akcionarsko EM-društvo pruže podršku delatnostima EM-produkcije.

 

__________________________________________________________________________________

 

XI. EM-napici od meda

 

Napomena prevodioca: KURUNGA – univerzalni,prirodni kiselomlečni proizvod, stvoren na osnovu složenog simbiotskog kompleksa korisnih mikroorganizama.

 

Medeni EM-kvas. Pola čaše meda,1/3 kašičice limunske kiseline, jedna tabletica EM-kurungi, 1 supena kašika brašna, 6k vode.

U vodu dodati limunsku kiselinu ili limunov sok. Brašno pomešati sa medom i EM-kurungom i, lagano mešajući dodati vodu.Kada se dobije jednoobrazna emulzija sjediniti oba rastvora i dobro izmešati. Posudu sa kvasom pokriti gazom i ostaviti 24 časa. Sledećeg dana  razliti kvas u flaše, čvrsto zatvoriti i odmah preneti na hladno mesto. Kroz tri dana je kvas gotov. Pije se rashlađen.EM-kurunga  ubrzava sazrevanje kvasa i daje mu bogatiji ukus.

Medeno EM-vino.
U tehnologiji dobijanja vina od meda, moguće je ,takođe, koristiti EM-kurungu.Na 20l vina se dodaju dve tabletice EM-kurunge. Pri tom vino dobija istančaniju aromu.

Medena EM-votka i medena EM-rakija.
Od meda je ,takođe, moguće  dobiti i rakiju i votku.Neki pčelari koriste u tu svrhu ostatke meda sa voštanih poklopčića na otvorenom saću pri vrcanju meda, kao i sa zidova i dna vrcaljke i ostalih sudova koji se koriste u tom procesu.

Slatki medeni rastvor se sipa u kanister za mleko ( kanta od 40l), dodaje se topla voda i dodaje se meda toliko da, posle pažljivog mešanja, oljušteni krompir, spušten u posudu u cediljci, bude u stanju ravnoteže, tj. da lebdi na izvesnom rastojanju od dna. To je optimalna koncentracija  meda u rastvoru da bi došlo do vrenja.

U kanister sa približno 35 litara gotovog mednog rastvora dodaje se 15 isitnjenih tabletica EM-kurunge i stavlja se na toplo mesto da bi došlo do vrenja. Stvar je u tome što se pri vrenju stvaraju i patočna ulja, koja efikasni mikroorganizmi uništavaju tj.jedu.

Medeni EM-koktel  
Za pripremu koktela na jednu čašu tečne kurunge dodati 40g voćnog sirupa il soka i jednu supenu kašiku meda. Sve to se izmiksuje.Da bi se dobio rashlađen napitak pri miksovanju se dodaje i isitnjen led. Koristi se odmah da ne bi izgubio bogat vitaminski sastav.

Medena EM-kurunga.
Na jedan litar čiste (filtrirane), podgrejane(26-30
o C) vode, dodati 10 tabletica suve kurunge, jednu supenu kašiku meda i ostaviti da fermentuje na toplom, tamnom mestu 3 dana.
Zatim se taj litar pije u toku 2 nedelje na sledeći način: na prazan stomak se pije jedna čaša a u posudu gde se medena EM-kurunga čuva se dodaje jedna čajna kašičica meda i jedna čaša vode. Drugi put se pije pred spavanje. Ako se popije ali i doda po pola čaše  na litarsku flašu, za 4-5 sati je kurunga spremna za upotrebu i može se piti tri puta dnevno po 100-150 ml. Da bi se postigao pun efekat , uzimati po ½ čaše tri puta dnevno, 30-40 minuta pre jela,  tokom 15-30 dana
.

Medeni EM-kumis.
Kumis se obično priprema od kobiljeg (ređe kamiljeg) mleka, kojem se dodaju specijalne bakterije za kišeljenje mleka.Ipak, ranije su znali taj napitek da spreme i od kravljeg mleka. Vremenom je tehnika spremanja kumisa od kravljeg mleka bila zaboravljena. Ali, zahvaljujući Petru Ajušejeviču Šablinu, konkretno njegovom otkriću EM-kurunge, konačno je ponovo otkrivena tajna pripremanja kravljeg kumisa, izgubljena pre skoro 200 godina.

Medicina se zainteresovala za taj proizvod.Nakon detaljnih ispitivanja je utvrđeno da medeni EM-kumis poseduje širok spektar lekovitih karakteristika u lečenju različitih bolesti ( šećerni dijabetes, tuberkuloza pluća, hronični gastritis, hronični enterokolitis i mnoge druge bolesti) i ,u suštini, predstavlja univerzalno sredstvo za podmlađivanje ljudskog organizma.

Medeni EM-kumis od kravljeg mleka nije teško pripremiti u domaćim uslovima. U tu svrhu je najbolje koristiti mleko sa 1,5 – 2,5 % masnoće. U jedan litar takvog mleka se dodaju 2-3 supene kašike tečnog meda. Med je potrebno polako razmutiti u mleku, posudu sa dobijenom mešavinom treba staviti na vatru, dok se ne izvrši pasterizacija ( kada se na mleku uhvati skrama), a zatim se hladi do sobne temperature.U ohlađeno mleko (28 – 30o C) se dodaju 2 supene kašike tečne kurunge. Ukiseljeno mleko se ostavlja na tamnom i toplom mestu ( 28-30 o C) na 24 časa da bi uskislo.

Kisela kurunga.
U kiselo mleko se dodaje zagrejan med i tabletice EM-kurungi. Recept je sledeći: na 1l kiselog mleka idu 2-3 kašike meda ( 45-50o C) i jedna tabletica.

Da bi se poboljšao ukus EM-kurungi i da bi se u njoj dobio veći sadržaj ugljendioksida radi se malo drugačije. Nakon što se u kiselo mleko doda med i tablete, promeša se smeša i sipa u plastične flaše. Flaše se čvrsto zatvaraju, drže na sobnoj  temperaturi 10 -12 časova i, čim počne energično vrenje, odmah se premeštaju u frižider radi nastavka fermentacije sa alkoholnim primesama.Obično je posle 8-12 časova na hladnom, EM-kurunga spremna za upotrebu.Napominjemo, da bi se izbeglo izletanje čepa iz boce ( u njoj ima mnogo ugljen dioksida), treba ih otvarati  samo rashlađene, oprezno, kao šampanjac.

Preporučuje se da se medena EM-kurunga ispočetka pije u malim dozama ( 50g), i postepeno se povećava do 5 čaša na dan. Taj napitak ( kao tonik, lek i eliksir mladosti) uzima se pre jela ili u toku jela.

 

XII. „SOS“ – pčele su u nevolji

 

U ovoj glavi želimo da razmotrimo dva momenta.

Prvi -  razvoj mobilne komunikacije.Svi smo se mi već navikli na komfor korišćenja mobilnih telefona , ali ne i pčele. Stvar je u tome da zbog talasa mobilne telefonije pčele gube orijentaciju i ne vraćaju se u svoje košnice, i tako strada celo pčelinje društvo. U Volinskoj oblasti, u jednom šumskom rezervatu, na kraju šume, više decenija su stajale 46 košnice. U blizini su postavili antenu mobilne telefonije i košnice su nestale. Utvrđeno je da takve antene ne smeju biti bliže od 1,5 km od pčelinjaka ili obrnuto, pčelinjak od antene.

Drugi , još gori momenat je korišćenje pčela za oprašivanje genetski modifikovanih biljaka.Polen tih biljaka dovodi do neplodnosti pčela i osuđuje ih na izumiranje. Pa i sam med sa tih biljaka je modifikovan.Zato, ako želimo da budemo zdravi a ne mutanti, moramo se boriti za čistoću prirode. Potrebno je pomoći pčelama EM-biljkama.       
          

GORE