Gljive i drugi stanovnici tla ( EM-Tehnologija) U prirodi, ako jedno biće ugine, njegovo mesto popuni drugo. Ako se u zemlji uništavaju korisne bakterije, njihovo mesto zauzimaju nekorisni ili štetni mikroorganizmi.Gljive se ne smeju nazvati štetnim. One su jednostavno – drugačije. Njih ima vrlo mnogo, raznih vrsta.…
Povećajte prinos krompira EM-Tehnologijom Za dobar rod krompira seme ima važnost od 40% a ostalih 60% je naše znanje. Najkvalitetnije seme je takozvana super, super elita, takav krompir ne oboleva i neće ga štetočine, pa ni zlatica.Da li takvo seme može da se kupi…
Kamenojedi ( Silikatne bakterije ) u službi biljaka Ovi mikroorganizmi se tako nazivaju zbog toga što u bukvalnom smislu reči „jedu“ kamenje. Pošto već znate da mikroorganizmi nemaju usta i druge organe za hranjenje, već „jedu“ zahvaljujući tome što prvo izlučuju fermente, koji im pripremaju za ishranu kamenje,…
Pre dve godine odlučio sam postati pčelar i počeo sam sa četiri košnice. Sa EM - efektivnim mikroorganizmima prvi sam se put sreo 2008. na jednom seminaru kompanije EAA Hellas na poljoprivrednom imanju 1 biouzgajivača u blizini mesta Chania gde inače živim (na Kritu). Tada sam se mogao izbliza uveriti u impresivne uspehe njegovog biouzgoja u staklenicima. U proleće 2010. i ja sam započeo sa EM-metodom i do sada, u proleće 2012., nisam koristio ništa osim EM.

Kamenojedi ( Silikatne bakterije ) u službi biljaka

Ovi mikroorganizmi se tako nazivaju zbog toga što u bukvalnom smislu reči „jedu“ kamenje. Pošto već znate da mikroorganizmi nemaju usta i druge organe za hranjenje, već „jedu“ zahvaljujući tome što prvo izlučuju fermente, koji im pripremaju za ishranu kamenje, pesak, beton, i naravno sve vrste organskih materijala.
Istinu govoreći, kamenojedi su najdragoceniji mikroorganizmi za nas. Oni su bili prvi na Zemlji, kada se hladila. Oni su i dalje najbrojniji na Zemlji. Baš njih „uspavljuju“ odnosno deaktiviraju firme, koje proizvode razne „EM-kulture“.
Upoznao sam se sa „kamenojedima“, zahvaljujući autoru naših novina „Razumna zemljoradnja“, sanktpeterbuškom mikrobiologu, profesoru J. J. Vinogradovu. Jevgenije Jakovljević je sav svoj život proučavao „kamenojede“ i razradio tehnologiju brze, rentabilne i masovne proizvodnje belančevina iz njih za stočarstvo. Pre njega problemom „kamenojeda“ bavio se 1940.g., V. G. Aleksandrov iz Odeskog poljoprivrednog instituta. Pre njih je bilo mnogo istraživača, sa istom sudbinom: u nauci su rekli svoju reč, a do naroda ona nikada nije došla.
www.blic.rs
Izvor slike: www.blic.rs
Naziv „kamenojedi“ je životan. Naučno ove bakterije se nazivaju silikatne. Zbog toga što stvaraju svoju biomasu, zbog toga što apsorbuju fosfor, kalijum i silicijum iz odgovarajućih minerala, a ugljenik i azot – iz atmosfere.
Ne žureći, ocenite ove reči: „Fosfor, kalijum“! Bez njih se ne mogu stvarati belančevine iz „odgovarajućih minerala“. Ovi minerali su kamenje koje sadrži fosfor. Na primer svima poznati apatit (kalijumov fosfat s fluorom). On se dobija, melje, prerađuje, uz utrošak ogromnih količina energije. Da bi pokrili ove rashode, prodaju ga skupo zemljoradnicima, time poskupljujući njihovu proizvodnju. Sve se to radi u vreme kada postoje bakterije sposobne da odrade sav ovaj posao za nas potpuno besplatno. Za njih čak nije potrebno dovoziti apatit, zbog toga što naša zemlja sadrži fosfor (dovoljno ga je bakterijama za narednih 600 g.) i kalijum (dovoljno ga je bakterijama za narednih 200 g.).
Isto je i sa silicijumom. Peskovite (šljunkovite) zemlje, koja sadrži silicijum, kod nas je mnogo. Njega ima dovoljno za miliarde godina. Silicijum je neophodan kao mikroelement, ne samo biljkama, već i životinjama. Mi jednostavno ne možemo bez njega postojati! Kada on nedostaje – nastaje brdo bolesti, kad ga nema – smrt.
Tek azot! Setite se koliko se govori i piše o azotnim đubrivima, humatima (kalijumova đubriva) i dr. Kako su ona potrebna biljkama, kako su skupa. Ali vi nigde nećete pročitati o tome, da odavno poznate silikatne bakterije vrlo jednostavno uzimaju azot iz atmosfere. Umnožavajte kod Vas u baštama, voćnjacima, na njivama „kamenojede“ i neće vam trebati da kupujete azotnofosforna đubriva i humate, prestaćete da hemijskim preparatima zagađujete zemlju, biljke, letinu.
Šta više, silikatni „kamenojedi“, kao i azotobakterije, stvaraju i izlučuju u zemlju stimulator rasta korenja – heteroauksin. Pored toga – vitamine biotin, pantetonsku, nikotinsku kiselinu i mnoštvo drugih jedinjenja, koja blagotvorno utiču na rast biljaka. Pri tom, ove supstance, koje izdvajaju bakterije, potpomažu rast i razvoj za vreme cele vegetacije, počevši od nicanja semena. Uopšte na zemlji gde se namnože „kamenojedi“ biljke skladno rastu, odlikuju se čvrstinom i visinom i ubrzanim sazrevanjem prinosa.

GORE