Gljive i drugi stanovnici tla ( EM-Tehnologija) U prirodi, ako jedno biće ugine, njegovo mesto popuni drugo. Ako se u zemlji uništavaju korisne bakterije, njihovo mesto zauzimaju nekorisni ili štetni mikroorganizmi.Gljive se ne smeju nazvati štetnim. One su jednostavno – drugačije. Njih ima vrlo mnogo, raznih vrsta.…
Povećajte prinos krompira EM-Tehnologijom Za dobar rod krompira seme ima važnost od 40% a ostalih 60% je naše znanje. Najkvalitetnije seme je takozvana super, super elita, takav krompir ne oboleva i neće ga štetočine, pa ni zlatica.Da li takvo seme može da se kupi…
Kamenojedi ( Silikatne bakterije ) u službi biljaka Ovi mikroorganizmi se tako nazivaju zbog toga što u bukvalnom smislu reči „jedu“ kamenje. Pošto već znate da mikroorganizmi nemaju usta i druge organe za hranjenje, već „jedu“ zahvaljujući tome što prvo izlučuju fermente, koji im pripremaju za ishranu kamenje,…
Pre dve godine odlučio sam postati pčelar i počeo sam sa četiri košnice. Sa EM - efektivnim mikroorganizmima prvi sam se put sreo 2008. na jednom seminaru kompanije EAA Hellas na poljoprivrednom imanju 1 biouzgajivača u blizini mesta Chania gde inače živim (na Kritu). Tada sam se mogao izbliza uveriti u impresivne uspehe njegovog biouzgoja u staklenicima. U proleće 2010. i ja sam započeo sa EM-metodom i do sada, u proleće 2012., nisam koristio ništa osim EM.

Gljive i drugi stanovnici tla ( EM-Tehnologija)

U prirodi, ako jedno biće ugine, njegovo mesto popuni drugo. Ako se u zemlji uništavaju korisne bakterije, njihovo mesto zauzimaju nekorisni ili štetni mikroorganizmi.
Gljive se ne smeju nazvati štetnim. One su jednostavno – drugačije. Njih ima vrlo mnogo, raznih vrsta. Postoje velike i vrlo male. Mikroskopske.
Zemljišne gljive podnose veliku kiselost. Ako su u zemlji uništene korisne bakterije, njihovu teritoriju zauzimaju gljive, koje nastavljaju da se dalje množe.
Gljive i bakterije u zemlji imaju različita „zaduženja“. Gljive i pečurke su bolje od bakterija jer razlažu tkivo drvenastih biljaka. Zbog toga su one brojnije u površinskom sloju zemlje. Vole dobro provetravanje zemlje. Ne mogu opstati u zemlji koja je prezasićena vodom. Pečurke nisu neprijatelji, već konkurenti bakterijama. Ali, ima i neprijatelja.
Postoje još takozvana „najprostija“ živa bića – žderači bakterija. Ova bića su stalni stanovnici zemljišnog sloja. Potrebno je da ih poznajemo, zbog toga što njihov prekomerni broj dovodi do, neshvatljivog za zemljoradnika, sniženja prinosa. Svima je poznata ovakva situacija: „Sve sam preduzeo prema nauci za dobar prinos, a nisam dobio ni prosečni“. Tajna može biti u tome, da se, uz preveliku vlažnost, koju vole najprostija živa bića, njihov broj naglo povećao, i ona su, jednostavno, požderala korisne, za zemlju i zemljoradnika, zemljišne bakterije.
Uništavanje ovih štetnih najprostijih živih bića je najjednostavnije povećanjem temperature zemlje. Izložiti zemlju vrelim zracima sunca. Tako su radili zemljoradnici Sumeri i do danas to praktikuju u Egiptu i Indiji. Često prinudno, jer nedostaje vode.
I kod nas se takođe vrši grejanje zemlje, ali samo zbog učestale prakse, jer poneki baštovani i povrtari drže zemlju bez trunčice korova. Zatim ovakva „frizerska“ čistoća baštenske parcele, u uslovima povišene vlažnosti, utiče na brzo isušenje zemlje i na uništenje ubica bakterija i ameba, ovih krokodila u zemljišnim mikrojezerima i rekama. Amebe su hiljadu puta krupnije od bakterija.
Moramo se svesno boriti protiv ovih zveri. Setiti se šta jedu. A osloboditi ih se možemo najjednostavnije – zagrevanjem zemlje. Zbog toga na njivama treba izvesti drljanje (tanjiranje). U baštama i voćnjacima drljanje drljačom, da bi se u zemlji otvorile pore za prolazak vrućeg vazduha i potrebno je još i očistiti sa površine korov, koji pravi hladovinu. Ova mera, između ostalog, će omogućiti dotok vazduha korenju i aerobnim bakterijama.

GORE